U petak održana konferencija “Sigurna okolina za seksualne radnice”

Konferencija „Sigurna okolina za seksualne radnice” koju je organizovalo Udruženje „Prevent” održana je u hotelu Park u Novom Sadu, 15.12.2017. godine.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Svratište za seksualne radnice”. Ovaj projekat je podržala Delegacija Evropske unije kroz konkurs pod nazivom „Support to the social inclusion of the most vulnerable groups, including Roma, through more diversified community-based social services“. Udruženje Prevent projekat realizuje u partnerstvu sa  Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu, Novosadskim Humanitarnim Centrom i organizacijom Blaženstvo bez rizika.

Tokom konferencije predstavljeni su zdravstveni, socijalni, pravni aspekt bavljenja seksualnim radom u Srbiji, rezultati dvogodišnjeg rada na projektu, ali i lične priče seksualnih radnica. Na konferenciji je predstavljena i  publikacija „Seksualni rad u Srbiji”. Tokom dve godine realizacije projekta razvijena je socijalna usluga koja omogućava inkluziju i bolju socio – zdravstvenu podršku seksualnim radnicama.  Omogućen je niz usluga za seksualne radnice: psihološko savetovanje i podrška, pomoć socijalnog radnika, pravna pomoć, dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i hepatitis, podela kondoma, praćenje kod lekara, održavanje lične higijene, psihološke i kreativne radionice, zdravstvena zaštita, terenski rad, grupa samopodrške, učenje životnih veština i mnoge druge.

Zaključci sa konferencije

Ova konferencija je pokazala veliko interesovanje i posvećenost svih prisutnih aktera. Jasno je da volja i potreba za daljim radom i saradnjom postoji i bilo bi dobro iskoristiti ovaj momentum za dalje korake. Inovativan pristup i inovativna aktivnost u vrlo izazovnom okruženju koja je uspešno sprovedena tokom ovog projekta predstavlja primer dobre prakse. Bilo bi važno iskoristiti i što šire diseminirati rezultate ovog projekta za dalji rad. Pomaci u oblasti seksualnog rada su veoma spori i mukotrpni. Korak po korak, pozitivne promene jesu postignute, ali s obzirom na stanje, rad na ovim problemima je potreban na duže staze.

Jedan od zaključaka koji je izveden na konferenciji je da je problem kod ovakvih aktivnosti održivost. Sve je projektno finansirano i funkcioniše po projektnom principu. Licenciranje bi bio jedan korak ka stabilnom funkcionisanju i finansiranju, ali ono za sada nije završeno. Rad na licenciranju će biti nastavljen baš iz ovog razloga. Ovo je najurgenitniji izazov na čijem rešavanju će se raditi u budućnosti.

Izazov je i to što je osnaženost seksualnih radnica u Novom Sadu još uvek nedovoljna. Upotreba pshihoaktnivi h supstanci je najveća prepreka koja ih naročito oslabljuje. In-door seksualne radnice su nešto osnaženije od uličnih, ali ovaj projekat nije bio usmeren na njih. Na nacionalnom nivou čak, celokupna zajednica seksualnih radnica i radnika nema dovoljno kapaciteta da sama vodi ovakav rad. U narednim koracima i ovim izazovom bi se trebalo sistematski pozabaviti. Ova grupa je višestruko marginalizovana i i diskriminisana i zbog sveukupnog stanja je „zalepljena“ za dno društvene lestvice. Najteži korak u radu sa njima je upravo i pravljenje tog prvog koraka ka promenama. Ključno u radu sa uličnim seksualnim radnicama upravo zbog ovakvog stanje je upornost i istrajnost da bi počele da se vide pozitivne promene i da bi one bile trajne. Prevent godinama istrajava u radu sa njima.

Prevencija je jako važna, a njen značaj nije dovoljno prepoznat. Iz tog razloga su i ovakvi programi smanjenja štete veoma značajni. Uz njih treba i raditi na jačanju svesti o ulozi i značaju prevencije. Scena organizacija civilnog društva se promenila i značajno oslabila poslednjih godina. Broj aktivnih organizacija se smanjio, mnoge su prestale sa radom, a i obim aktivnosti se još značajnije smanjio. Prevent je trenutno jedina organizacija u Srbiji koja na ovakav način radi sa seksualnim radnicama. Ovakav rad sa seksualnim radnicama je jako važan jer je to jedina pomoć i podrška koja im se zaista pruža – jedina pomoć koja je ciljana na njihove prave protrebe, skrojena prema njima i prilagođena seksualnim radnicama. Izrazita stigmatizacija i diskriminacija su ključni razlozi koji koče svaki napredak i projekta i individualnih seksualnih radnica. U ovoj oblasti nije došlo do dovoljnog napretka i potrebno je nastaviti rad na njihovom suzbijanju. No, ovo je ujedno i aspekt rada na kome se najteže i najsporije postižu rezultati, pa se brze promene ne mogu očekivati. Naprotiv, posebno je važno uporno, dosledno i sistematski raditi na njihovom suzbijanju. Edukacija je jako važna komponenta ovakvih projekata i ona je i dalje potrebna. I to edukacija i samih seksualnih radnica, i OCD, zajednice, institucija, medija, kao svih drugih aktera u društvu, kako kroz medijske aktivnosti, kampanje, tako i putem priručnika, treninga itd. Relevantne institucije jesu zainteresovane za saradnju i ima prostora da se ona razvija, ali je proaktivna i inicirajuće uloga OCD ključna u ostvarenju ove saradnje.

Uopšte, cela scena relevantnih aktera koje se na neki način tiče seksualnih radnica nije dovoljno povezana. Čak ni nema dovoljno informacija o tome ko šta radi. Kako je to osnova za razvoj saradnje i pratnerstava, na prevazilaženju ove slabosti treba i dalje raditi. Problem je i što seksualne radnice nisu prepoznate niti priznate kao vulnerabilna grupa u populaciji na čijem osnaženju i uključenju je potrebno raditi, pa dalje aktivnosti na razvoju svesti, senzibilizaciji, lobiranju i javnom zastupanju imaju ključnu funkciju u prevazilaženju ove prepreke.