Danas je Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja

Po prvi put u Srbiji se današnji 18 maj. zvanično obeležava kao nacionalni Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. Nosioci aktivnosti u obeležavanju ovog dana su Mreža organizacija civilnog društva “Žene protiv nasilja” i Koordinaciono telo za rodnu ravnopavnost. U poslednjih deset godina više od 350 žena u Srbiji ubijeno je u porodično-partnerskom odnosu. Ove godine, do danas ubijeno je 18 žena, a za dve žrtve se još utvrđuje da li su žrtve femicida ili su izvršile samoubistvo. A pitanje je koliko je žena u Srbiji koje danas, i godinama unazad trpe nasilje i koje već sutra mogu biti na spisku ubijenih.

Tokom deset godina rada sa seksualnim radnicama imali smo priliku da kroz brojne razgovore saznamo mnogo njihovom životu, kao i koji su to problemi sa kojima se susreću. Nažalost, nasilje čini veliki deo njihovih života. Njihove lične priče su potresne, ali to je realnost u kojoj one žive. Prenosimo vam dve autentične lične priče, u znak sećanja na dve seksualne radnice koje su surovo ubijene u Novom Sadu. Nažalost, ovaj broj je još veći ukoliko posmatramo teritoriju cele Srbije.

Zlostavljanje

Bilo je mušterija koje nasilnički zlostavljaju, tuku… Daju pare, ponašaju se normalno, pa kad završe što trebaju, ondak uzmaju pare nazad. Na silu da vrati svoje pare. Pa nožem sam bila izbodena jednom. Odveli me prema auto putu prema Beogradu, izbacili me napolje. Njih dvojca me i zlostavljali seksom i tukli. Uzeli pare. Uzeli mi sve. I jaknu i majicu su mi uzeli i u sred zime me izbacili napolje. Stopirala sam bila kamiondžiju i taj me bio vratio na ovo mesto kod hladnjače. Kod pumpe stao mi jedan auto bio i ja sam mu ispričala šta mi se desilo. Čovek mi bio pomogao, dao mi hiljadu dinara i rek’o mi da idem kući. Ja sam otišla bila plakajući kod roditelje. Da prijavim, opet, nisam smela jer, ipak, bavim se ovim poslom, dobila bi’ prijavu i ja. Prećutala sam. Ne znam čoveka. Ne znam ništa. Al’ opet sam krenula dalje sa ovime jer, opet, nemam od čega. Nemam od čega živeti.

Nasilje

Tog dana nije bilo posla. Razmišljala sam kako ću kući kad nemam ni za taksi. Bilo je hladno, mračno. Plašila sam se da pođem prečicom. Tada sam primetila kako dolaze kola, usporavaju. Staju ispred mene. Prišla sam, a gospodin u odelu je spustio prozor. Pitao je koliko tražim za seksualne usluge – komplet, kako mi to zovemo. Rekla sam mu cenu, želeo je da radimo i ušla sam u kola. Mirisalo je na vanilu i bilo je toplo. Išla je neka strana muzika. Čim smo krenuli, počeo je da vređa. Predstavio se kao policajac, ali mi nije pokazao odgovarajuću legitimaciju i znala sam da folira. Htela sam da pobegnem, a on je počeo da viče na mene, da me vuče za kosu tako jako da sam se uplašila, a onda je počeo da me šuta i šamara. Otvorila sam vrata, htela sam da iskočim iz kola, ali me je snažno povukao nazad. Bio je jači od mene. Rekao mi je da ne smem da ga prijavim, jer će me poslati u zatvor. Izbacio me je iz kola šutirajući i udarajući me. Zapisala sam broj tablice.