Statut o prostituciji

Davne 1893. godine u Novom Sadu štampan je Statut o prostituciji kojim je bavljenje seksualnim radom praktično bilo legalizovano.

Zanimljivo je da su tadašnji zakonodavci bili liberalniji od današnjih koji predviđaju prekršajne kazne za bavljenje seksualnim radom. Počev od prošle godine ove kazne su i pooštrene.

Statut o prostituciji iz 1893. godine je bio sačinjen iz tri dela. Prvi deo definisao je rad burdelja, ko ga i kako može otvoriti i kolike su takse.

Prvi član Statuta određivao je da u ime takse za dozvolu “valja platiti 50 kruna u varošku blagajnu u korist varoškog sirotinjoskog fonda”.

Svi vlasnici burdelja bili su obavezni da pre primanja ženskinje u svoj dom dovedu iste pred kapetaniju i podvrgnuti lekarskom pregledu kod sreskog lečnika kako bi “bludnica” mogla dobiti knjižicu o zdravlju sa svojom fotografijom.

Bilo je zabranjeno držati u budrelju ženskinje mlađe od 16 godina ili bez knjižice o zdravlju. Statut je propisivao obavezu vlasnicima burdelja da i sami pregledaju žene i ako posumnjaju na bolest odmah je upute sreskom lečniku koji je obavezan obaviti pregled.

Drugi deo Statuta regulisao je prisustvo ženske čeljadi u gostionicama i hotelima, a treći deo propisao je kazne za nepoštovanje Statuta.

Ceo Statut možete pogledati OVDE.