Novi Sad je između dva svetska rata imao mušku javnu kuću

Novi Sad je između dva svetska rata jedini imao mušku javnu kuću na ovim prostorima, tada i nikad više. “Kuća sa muškom poslugom”, kako se zvala tridesetih godina prošlog veka, prva je i poslednja javna kuća za žene u Novom Sadu. Nalazila se u centru grada u blizini hotela “Vojvodina” i trajala je svega dve godine. Novosadskim damama su tada kao nikad pre i posle ugođaj gradske zabave upotpunjavala i obnažena muška tela. Muškarcima je ulaz bio zabranjen, sem ako nisu deo asortimana, odnosno “posluge”. Na žalbu tadašnjeg prote Uspenske crkve, šef gradske policije Rodoljub Malenčić zabranio je ovu mušku javnu kuću. Noćni život Novog Sada bio je malo avangardniji od svoje okoline još tokom 19. veka. Masarikova, odnosno tada Šljukina ulica, obilovala je bordelima, a Železnička ulica je na vrhuncu svoje noćne slave imala čak 72 kafane i javne kuće. To bio najbliži put od Železničke stanice na mestu današnje Limanske pijace do centra grada, pa je i razumljivo što je ovakav biznis baš tu procvetao.

Prvu javnu kuću, naravno za muškarce, otvorili su Jevreji još 1827. godine i zvala se “Kod zlatne devojke”. Nalazila se u Jevrejskoj ulici. Komandanti iz obližnjeg Petrovaradina znali su da im trebaju bordeli, ali ne i bolesni vojnici. Najbitnije je bilo sprečiti širenje zaraznih bolesti, pa je čitav posao morao biti legalizovan uz redovne zdravstvene kontrole “radnica”. U pojedinim momentima komadanti Tvrđave slali su čak i molbe da se otvori još javnih kuća u Novom Sadu. U dokumentima piše da su javne kuće držale većinom žene. Statut o prostituciji Novi Sad je dobio još 1893. godine.

Izvor: facebook.com/dedovina